16.2.2007, Београд

Акција је одржана у петак 16. фебруара на платоу испред Беоизлога у Кнез Михајловој улици са почетком у 16:30. Активисти Зелене омладине су грађанима понудили да потпишу “гарантни лист за планету Земљу“ којим се гарантује квалитетан живот на Земљи, заједно са “упутством за употребу“. За оне који нису спремни да се обавежу на прихватање услова гаранције чланови Зелене омладине су обезбедили бесплатну услугу предвиђања климатских прилика у наредном периоду.

         Зелена омладина Србије организује акцију под називом „Заустави климатске промене, одиграј своју улогу ". У оквиру истоимене кампање ће се широм Европе организовати манифестације под покровитељством Федерације Младих Зелених Европе (ФYЕГ) и Европских зелених. Овом акцијом  желимо да подстакнемо људе да размисле о односу према свом  окружење као и да укажемо на проблем климатских промена које су озбиљна претња досадашњим условима живота. Такође, апелујемо на власт да дају свој допринос у борби за решавање овог проблема, законским регулативама и што хитнијом ратификацијом Кјото протокола.

        Већ неколико година европске организације Зелени покушавају да 16.фебруар озваниче као ''Дан борбе против климатских промена''. Сваке године широм Европе се организују акције са циљем апела на људе да обрате пажњу на све већи проблем који угрожава услове за живот. Ове године и Зелена омладина Србије се придружује међународној кампањи. Овом акцијом ћемо упознати грађане са проблемом климатских промена, као и са начинима на који они као појединци могу да помогну у решавању истих. Поред општих одредница као што су брига о биљном и животињском свету, очувању непосредног животног окружења, сваки појединац може да допринесе и рационалнијом потрошњом енергије у свакодневном животу, не коришћењем неисправних уређаја као и избегавањем непотребног коришћења превозних средстава која у многоме загађују околину, рационалном куповином и активним укључивањем у процес рециклаже.

          Такође апелујемо и на власти да што пре ратификују Кјото протокол, као и да не испуне најављену трговину емисијом гасова урочника ефекта стаклене баште.

                                        Заустави климатске промене, одиграј своју улогу

  Дуго се користило оправдање да су нагле климатске промене природно условљене услед изласка из последњег леденог доба. Међутим како су последњих деценија постале све израженије и све погубније делују на услове живота вршена су многа истраживања и дошло се до закључка да су у последњих 80 година оне искључиво последица људске делатности. Упознати смо са проблемом 'ефекта стаклене баште'. Наиме ова појава нам управо омогућава живот на Земљи јер спречава негативно зрачење сунчевих зрака али у атмосферу се испушта висе штетних гасова него што  се природним путем може разградити. Међународна комисија за испитивање климатских промена(ИПЦЦ) објавила је податке да ће до 2100 године просечна температура бити виша за 2'Ц до 5'Ц, што ће довести до топљена ледених површина. До 2080 ниво мора ће бити виши за 10 до 96цм.  Иако погубне саме по себи промене у температури и нивоу мора нису једине, наиме оне ће проузроковати поплаве, суше, промене у морским струјама(врло је вероватно да ће Голфска струја постепено стати), а ово све ће узроковати глад, недостатак воде за пиће, промене у свим екосистемима.

     Од гасова који утичу на стварање климатских промена ЦО2 није једини али јесте најпогубнији. У глобалном загађењу ЦО2 учествује са 55%, али ту је и метан(12%) и азот-оксид(6%). Међутим један молекул угљен-диоксида загађује атмосферу колико и 20молекула метана или 310 молекула азот-оксида.

       Током '80тих година прошлог века, научни докази о климатским променама као последицама људског фактора,основане су многе научне групе које су покушале да нађу оптимално решење овог проблема. Први велики помак направљен је 1992 у Рио Де Жанеиру, када је усвојена Конвенција о климатским променама која се углавном односила на ограничавање емисије гасова са ефектом  стаклене баште. Одговор земаља које су највећи загађивачи био је веома слаб тако да је 1995 представљен Берлински Мандат који је уствари установио преговарачки процес како би се повећало ангажовање земаља на решавању проблема климатских промена. Овај процес довео је до Кјото протокола из 1997године, који је званично ступио на снагу 16.фебруара 2005.

       Кјото протокол представља резолуција која предвиђа смањење емисије гасова са  ефектом стаклене баште за 5,2% у односу на емисију из 1990те ,са роком до 2012године. Протокол је потписала 141 држава, међу којима и 30 индустријских гиганта. Нажалост неке земље, као сто су САД и Аустралија се нису прикључиле овом споразуму. Представници наше земље били су на конференцији у Кјотоу али ниси могли потписати протокол јер је тадашње држава била под санкцијама. Међутим ни до данас тај протокол није ратификован у скупштинској процедури. Ратификација Кјото протокола је један од предуслова за прикључивање Европској Унији, такође његово потписивање предвиђа три различита инвестициона плана као и погодности за добијање кредита за модернизацију индустријских постројења(који би нам омогућили да остваримо предвиђено смањење емисије штетних гасова).

        Кјото протокол такође допушта и трговину емисијом гасова, и на простору ЕУ је створена јединствена берза која се бави врстом пословања.

Преузми брошуру

Презми гарантни лист за планету Земљу

Слике са акције:

Акција климатске промене