generic viagra reviews

generic viagra reviews

25. новембар је проглашен међународним даном борбе против насиља над женама на Првом феминистичком скупу за Латинску Америку и Карибе који је одржан у Боготи (Колумбија) од 18. до 21. јула 1981. године. “Феминистички скупови” су конференције феминисткиња из Латинске Америке које се окупљају сваке 2 до 3 године у другој Латиноамеричкој земљи са циљем размене искустава и дискусије о статусу женског покрета. На том првом феминистичком скупу, жене су систематски осудиле све облике родно заснованог насиља, од премлаћивања у породици, силовања, сексуалног узнемиравања, до насиља почињеног од стране државе, укључујући и тортуру и злостављања жена политичких затвореница. 25. новембар је изабран како би се обележило убиство сестара Мирабал (Патриа, Минерва и Марија Тереза) које се догодило 25. новембра 1960. године. Сестре Мирабал су убијене од стране припадника режима диктатора Рафаела Трујила у доминиканској Републици. 1999. године, Уједињене нације су званично препознале 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама.

Ко су биле сестре Мирабал?
Патриа, Минерва, Марија Тереза и Дедé су рођене у Ојо де Агуа, у близини града Салцедо, у регији Цибао, Доминиканске Републике. “Les Mariposas” (“Лептирице”), како су прозване, су биле политичке активисткиње и представљале су видљив симбол отпора диктаторском режиму Трујила. Затваране су небројено пута, заједно са својим мужевима, због револуционарних активности усмерених ка постизању правде и демократије. 25. новембра 1960. године, три сестре Мирабал - Минерва, Патриа и Марија Тереза су убијене, заједно са Руфином де ла Круз, њиховим возачем, од стране припадника тајне Трујилове полиције. Руфино их је возио у Пуерто Плата како би посетиле своје мужеве који су били у затвору. Тела три сестре Мирабал су пронађена на дну понора, задављена и измасакрирана. Вести о њиховом бруталном убиству су шокирале и згрозиле нацију и подстакле буђење покрета отпора Трујиловом режиму. Трујилло је убијен 30. маја 1961. године и његов режим је пао убрзо након тога. Сестре Мирабал су постале симбол народног и феминистичког отпора. У годинама након њихове смрти, одавана им је почаст у поемама, песамама и књигама. Изложба њихових личних ствари је постављена у Националном музеју историје и географије Доминиканске Републике, издата је поштанска марка у знак сећања на њих и приватна фондација прикупља средства да обнови породични музеј у њиховом родном месту. 8. марта 1997. године, на Међународни дан жена, откривен је мурал са обелиском високим 137 стопа у Санто Домингу који приказује лица четири сестре Мирабал. Слика на обелиску носи назив “Un Canto a la Libertad” (Песма за слободу).

generic viagra reviews

generic viagra reviews

„Одбрана жена одбрана права“ (Defending Women Defending Rights) је међународна кампања покренута 2004. године у циљу препознавања и заштите активисткиња и активиста женских људских права, активисткиња и активиста које/и се залажу за остваривање свих људских права за све људе. Кампања тврди да се жене које се залажу за људска права и сви активисти и активисткиње који/е бране женска људска права суочавају са специфичним насиљем које се врши због њихових залагачких напора или у вези са њиховим полом/родом. 29. новембар је дан кад се одаје почаст бранитељицама и бранитељима женских људских права, активизму, залагању и храбрим актима отпора. Кампања се фокусира на одбрану права и утицај злоупотреба и кршења права од стране државних или недржавних актера (укључујући чланове/це породице и локалне заједнице), пораст милитаризама и фундаментализама, као и многе начине на које су бранитељице и бранитељи људских права циљане/и због своје сексуалности, укључујући због тога што су перципиране/и као лезбејке или хомосексуалци

generic viagra reviews

generic viagra reviews

Светски дан борбе против сиде се обележава сваке године 1. децембра. Овај дан обележава почетак годишње кампање која има за циљ да се добије подршка јавности и развију програми за превенцију ширења ХИВ инфекције, као и да се обезбеди едукација и промовише подизање свести о проблемима у вези са ХИВ-ом и сидом. Овај дан је први пут обележаван 1988. године, након одржавања светског самита министара здравља, са којег је упућен позив за духом социјалне толеранције и унапређења размене информација о ХИВ и сиди. Светски дан борбе против сиде је посвећен јачању глобалних напора суочавања са изазовима АИДС пандемије.

generic viagra reviews

generic viagra reviews

Међународни дан борбе за укидање ропства, 2. децембар, подсећа на дан усвајања УН Конвенције за сузбијање трговине људима и искоришћавања проституције других (Резолуција 317 (IV) од 2. децембра 1949. године). Резолуцијом  57/195 од 18. децембра 2002. године, Генерална скупштина Уједињених Нација је прогласила 2004. годину Међународном годином обележавања борбе против ропства и за његово укидање.

generic viagra reviews

generic viagra reviews

Годишње обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 3. децембра има за циљ да промовише разумевање проблема инвалидитета и мобилизује подршку за дигнитет, права и добробит особа са инвалидитетом. Обележавањем овог датума се такође тежи ка подизању свијести о добробитима интегрисања особа са инвалидитетом у све аспекте политичког, економског и културног живота. Тема овог дана је заснована на циљу потпуног и једнаког уживања људских права и учешћа у друштву особа са инвалидитетом, успостављеног од стране Светског програма акције у вези са особама са инвалидитетом, усвојеног од стране Генералне скупштине Уједињених Нација 1982. године

generic viagra reviews

generic viagra reviews

6. децембра 1989. године, 25огодишњи мушкарац Марк Лепин је ушао у зграду Електротехничког факултета Универзитета у Монтреалу (Канада) са полу-аутоматском пушком. Почео је са пуцњавом, током које је убио четрнаест жена и ранио још тринаест особа: девет жена и четири мушкарца. Лепин је веровао да су студенткиње биле разлог због којег он није примљен на електротехнички факултет. Пре него што се убио, оставио је опроштајно писмо у које је садржавало тираду против феминисткиња и листу од деветнаест познатих жена према којима је осећао нарочити презир. Четрнаест жена које су убијене у масакру су Ен-Мари Едвар, Ен-Мари Лeме, Aни Сан Арно, Ани Тјеркот, Барбара Даињо, Барбара Марија Клуезњик, Женевјев Бержеро, Елен Колган, Мод Авјарник, Мариз Лагенијер, Мариз Леклер, Мишел Ришар, Натали Крото, Соња Пелтје. Ове жене су постале симболи и трагичне представнице неправде према женама. Женске организације широм земље су организовале бдења, маршеве и комеморативне скупове. Трагедија је проуузроковала повећање подршке за едукативне програме и ресурсе усмерене на смањење насиља против жена. Федералне и локалне власти су се обавезале да ће зауставити насиље против жена. 1991. године, Канадска влада је прогласила 6. децембар за Национални дан сећања и активности на проблему насиља против жена. 1993. године, организација под називом „Коалиција 6тог децембра“ је успоставила фонд за жене које напуштају ситуације насиља како би обезбедиле сигурније окружење за себе и своју децу. Током исте године, кампања под називом „Нулта Толеранција“ је покренута са циљем обезбеђивања могућности за мушкарце да покажу солидарност са женама које се боре против насиља над женама. Неколико мајки девојака жртава масакра су покренуле групе које се залажу за строжије законе о ношењу и набављању оружја и промовисање свести о насиљу против жена.

generic viagra reviews

generic viagra reviews

10. децембра, људи и државе широм света славе доношење Универзалне декларације о људским правима (1948). Овог кључног датума у модерној историји, нације света су се окупиле да покушају једном заувек да закопају последице геноцида који је покренут током Другог светског рата. Доношење Универзалне декларације о људским правима је једно од првих значајних достигнућа Уједињених нација и обезбедило је основну филозофију за многе правно обавезујуће међународне документе који су уследили. Резолуција 217А (III) усвојена од стране Генералне скупштине Уједињених нација проглашава “Универзалну декларацију о људским правима заједничким стандардом достигнућа за све људе и нације, са тежњом да сваки део друштва, имајући стално на уму ову Декларацију промовише поштовање за ова права и слободе путем образовања...” Организације и појединке/ци користе Дан људских права као прилику да обележе потписивање овог историјског документа као и да промовишу принципе које Декларација садржи. Према бившој високој комесарки за људска права Мери Робинсон, Дан људских права представља „прилику да се покаже да принципи Универзалне декларације о људским правима нису само теоретски или апстрактни.“