У петак, 18.12.2009. године, Зелена омладина Србије ће од 13 до 14 часова одржати уличну акцију  под називом „Хоћеш ли да ме китиш и следеће године“. Место оджавања је Кнез Михајлова улица на делу где се налази ресторан „Руски цар“. Сврха акције је заштита четинара од илегалне сече током новогодишњих празника.

Зелена омладина Србије се овом темом директно бави већ седму годину по реду. Овогодишњи циљ нам је да на још јаснији начин укажемо грађанима на постојање илегалне сече, као и да им пружимо информације које ће им помоћи да препознају легално сечене или извађене јелкице. Такође, желимо да додатно мотивишемо републичке шумарске инспекторе, заједно са комуналним и тржишним инспекторима да врше контролу сече и продаје новогодишњих четинара. Чврсто верујемо да би примена прописаних санкција за оне који непоштују закон по овом питању значајно смањила непланску сечу уочи празника, а свакако и у току осталог дела године.

У току саме акције чланови Зелене омладине Србије ће носити костиме јелкица и у непосредном контакту са пролазницима покушати да им објасне како  изгледа важећи производни лист који мора да буде прикачен за доње гране јелкице која је плански произведена. Сви они који се буду одлучили за плански извађено стабло са бусеном, моћи ће да добију савете о начину његовог  чувања у кућним условима. Одговарајући однос у великој мери повећава успешност поновног сађења.

Јелке спречавају ерозију земљишта, акумулирају влагу и штите од буке (30 – 39дб). Такође  апсорбују штетне гасове и прашину, снижавају ефективну Сунчеву радијацију, ублажавају јаке мразеве, смирују ветрове и летњу јару. Један хектар шуме апсорбује 5-10 тона угљен-диоксида, а емитује 10-20 тона кисеоника.

Највећи губитак шуме узрокован је дрвном индустријом, илегалном сечом и претварањем шума у обрадиво земљиште. Преко 80 % смрча и јела у Србији је у пропадању. Шумске заједнице у којима носећу улогу имају Молика, Муника и Панчићева оморика припадају једном од најосетљивијих екосистема Балканског полуострва, а као светски познати ендемити представљају понос биодиверзитета Србије. Прекомерним извлачењем дрвне масе из шума се ремете биохемијски циклуси, а разређивањем шумског склопа долази до ерозије земљишта.