„Климатске промене?!“

Кампања Зелене омладине Србије са темом климатских промена трајала је од почетка септембра до 12.12.2009. године када је завршена уличном акцијом. Повод покретања кампање била је петнаеста по реду Конференција о климатским промена (СОР 15) у Копенхагену која је организована од стране  мреже 192 земље Уједињених нација дефинисане Оkвирном конвенцијом Уједињених Нација о промени  климе. Конференција је изабрана као повод јер смо сматрали да је у дргугој половини 2009. године то био најзначајнији догађај у области заштите животне средине и климатских промена.

На самом почетку кампање имали смо састанак на којем смо тачно утврдили циљеве кампање желећи да у току осмишљавања активности и њихове реализације све време  имамо усмерење ка истом резултату. На овај начин се кампања заокружује као скуп повезаних догађаја чијом реализацијом њен коначни ефекат треба да буде већи од простог збира ефеката појединачних активности.

Постављена су три циља. Први је био информисање чланова Зелене омладине и грађана о основним механизмима одвијања климатских промена и њиховим последицама. Други је био промоција одржавања и значаја Конференције у Копенхагену.  Трећи и најспецифичнији циљ, био је успостављање комуникације грађана,  цивилног друштва, експерата из области заштите животне средине и корпоративног сектора са представницима делегације која је требало да представља Републику Србију на конференцији. Овај циљ је био приоритетан јер је требало да омогући свима који су заинтересовани да утичу на став и наступ наше делегације на скупу где су се директно одређивали услови живота на Земљу у годинама које долазе.

У току септембра и првих десет дана октобра реализована је врло интезивна интерна едукација увиду четири предаваља и једне радионице. Теме предавања били су основни механизми одвијања и утицаји климатских промена, одговор међународне заједнице на проблем климатских промена, привреда и климатске промене, као и  Србија и климатске промене. Идеја радионице је била ближе одређивање начина на који Зелена омладина може да утиче на решавање овог проблема. По мом мишљењу интерна едукација је била изузетно успешна јер јој је присуствовало доста чланова, а конципираност тема је дало доста целовит увид у пробелематику.

Почевши од септембра спроведено је неколико уличних акција. Прва од њих била је 22.09.2009. за Дан без аутомобила на дунавском кеју која је урађена у сарадњи са Младим истраживачима Србије. Иако је била добро осмишљена и спремљена уз коришћење карактеристичних „шетомобила“, чланови Зелене омладине који су учествовали у сарадњи нису били задовољни принципом одлучивања и донекле односом који се успоставио са младим истраживачима. Центар пажње ове акције је био на доприносу транспорта климатским променама.

Следећа акција је била 24.10.2009. године код Беоизлога и носила је назив „Спреми се за СОР“. Изабрани датум је пратио иницијативу да се тај дан означи као Дан борбе против климатских промена и реализована је широм света. Обележена је бројем 350 који представља  максимални број милионитих делова ваздуха који смеју својом концентрацијом да достигну гасови са ефектом стаклене баште. Наша акција је била директно усмерена на СОР, а грађани су поред објашњења сврхе Конференције добили и прилику да у симболичан кофер за Копенхаген убаце поруке за наше представнике. Требало је да све скупљене поруке са те и других актиности уобличимо у виду саопштења.

Наредног месеца, 28.11.2009. године већ четврти пут по реду имали смо акцију  на Дан борбе против потрошачког друштва. Назив акције је био „Купи ништа“, а о вај пут је одржана испред тржног центра „Ушће“. Грађани су могли коришћењем већ употребљених предмета који су се налазили на нашем штанду да их поново уоптребе и направе нешто ново. Направљене ствари су остављали на штанду, а узимали су неку већ направљену у Зеленој омладини или у току акције. Порука је била суздржавање од непотребне куповине, рециклажа и поновна употреба,а  уједно стварање одговорнијег односа према животној средини. Целовитост идеје постигнута је истицањем значаја односа према другима и природи, као и преиспитивања конформистичког начина живота који водимо.

Завршана акција је изведен 12.12.2009. године у 12 часова у исто време као и у много других градова широм света. Назив јој је био „ВРЕМЕДОКОП“, а концепт је обухватао кратак хронолошки преглед догађаја важних за угрожавање и заштиту животне средине. Приказ се завршавао са актуелном Конференцијом и објашњењем тренутног стања на конференцији и важности да се што више људи укључи у акцију како би притисак на представнике влада на Конференцији био јачи. Није било много грађана који су узели учешће на акцији, али они који су били заинтересовани да се зауставе по изузетно хладном времену су показали висок степен пажње и претходне информисаности.

У недељи климатских промена од 23. до 29.11.2009. године, одржан је и целодневни филмски фестивал  25. у Rex – у, на коме су пуштани филмови са темом заштите животне средине и нарочито климатских промена. Посећеност је била изузетно слаба у првом делу фестивала који је био намењен најмлађој публици, док је други део намењен и старијима прошао са бољом посећеношћу. Идеја је да се сваке године одржи фестивал еколошког филма на различите теме.

У истој недељи оджана је и јавна трибина „Зелени пут за Копенхаген“ која је требало да да највећи допринос трећем циљу кампање, односно да поред информисања грађана о начинима на који могу сами  да допринесу ублажавању климатских промена, оствари могућност комуникације са представницима Србје на Конференцији. Гости трибине су били декан Хемијског факултета проф.др Бранимир Јованчићевић, редовни професор  правног факултета проф.др Стеван Лилић, Бојана Вукадиновић представница Центра за Чистију производњу Србије, секретар председништва Југо циклинг кампање Милан Борић и представници Министарства заштите животне средине и просторног планирања специјални саветник министра др Оливера Дулића господин Синиша Митровић и Ана Секе саветник у Групи за климатске промене Министарства. Поред Чланова Зелене омладине било још заинтересованих грађана и чланова невладиних организација.

Општи утисак присутних је да је трибина била успешна, а уједно су остварени  и добри контакти са говорницима, мада је неоспорно направљено велико одступање ка локалним еколошким проблемима што бих навео као велики недостатак. Из тог разлога  идеја о представљању предлога присутних на трибини члановима делегације, барем посредно преко присутних представника Министарства, није готово уопште остварена. Јавна трибина је активно спремана две недеље  што је био превише кратак период, а моје четвородневно одсуство пар дана пред трибину је додатно допринело да се договор са уводничарима закомпликује. Иако је на крају направљен договор око сале и учесника, утврђен жељени ток трибине и прецизиран резултат, оглашавање није урађено на довољно успешан начин. То је довело у питање сав претходно остварен рад и успешност трибине.

Јако ми је било значајно што сам послушао савет да напишем своју визију трибине, разлоге одржавања, њене цињеве, као и тачно уклапање свих говорника у моју идеју трибине.

Недеља климатских промена је завршена поменутом уличном акцијом „Купи ништа“ и издавањем саопштењем за јавност за целу недељу.

Директно неостварен циљ је неслање саопштења за јавност које је требало да сажима предлоге грађана о ставовима које је  наша делегација требало да заузме  на Конференцији. Материјал за саопштење је требало да буде сакупљан током целе кампање и прослеђен медијима и представницима власти

Посматрајући процењивање потребности кампање, расчланивање проблема, дефинисање циљева, планирање активности и поделу задужења морам да приметим да је потребно да се на самом почетку кампање јасно утврди тим који ће да буде одговоран за обављање свих потребних анализа, осмишљавање плана активности диркетно везаних за циљеве и међусобно уклађених, као и за поделу улога која ће да буде основ даљег рада. Неопходно је и да постоји стална комуникација са координатором и између осталих чланова тима међусобно. Време које се троши на договор путем састанака и посредне комуникације треба да буде што краће и боље искоришћено.

Координатор кампање „Климатске промене?!“

Никола Младеновић